Finansije i Osiguranje - Srbija

Život u dozvoljenom minusu

Iako se prosečna kamata na dozvoljen minus kreće oko 30 odsto, građani češto koriste ovu vrstu pozajmice.

Građanin maksimalno može biti zadužen kreditima ako takve obaveze prema bankama dostižu 30 odsto njegove mesečne plate, odnosno 50 odsto, ali ako je ispunjen taj limit i nema uslova za nove kredite, ostaje opcija dozvoljenog minusa, kroz koji je moguće zadužiti se i u visini cele plate.

Prosečna kamata na dozvoljen minus kreće se oko 30 odsto, ali građani češto koriste ovu vrstu pozajmice, kažu stučnjaci, jer mogu odmah i bez procedure da dobiju još jednu platu, a uz to je takav dug za Kreditni biro nevidljiv.

"Dozvoljeni minus je relativno lako dostupan 'vruć novac', za koji nije potreban izveštaj Kreditnog biroa, nema procedure, ali i cena se plaća kroz najveću kamatu u odnosu na ostale pozajmice. Banke u tom slučaju dozvoljavaju da dug bude u visini cele plate, jer je samo jedna mesečna zarada potencijalni gubitak ako korisnik prestane da izmiruje obaveze", kaže za Tanjug profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Građani bi kroz keš kredite, recimo, mogli da se zaduže jeftinije, jer se prosečna godišnja kamata na dinarske pozajmice kreće oko 22 odsto, a na indeksirane u evrima oko 12 odsto. U tom slučaju, međutim, postoje ograničenja, a uslov je i "čista" istorija u Kreditnom birou.

Banke, kaže Grubišić, keš i namenske kredite odobravaju ako, kad se uračuna ta mesečna rata i dug po svim drugim kreditima, ukupne mesečne obaveze ne opterećuju platu više od 30 odsto. Jedino u slučaju dugoročnih stambenih kredita, banke dozvoljavaju opterećenje plate do 50, a u posebnim slučajevima i do 60 odsto.

U evidenciju Kreditnog biroa ulaze sve obaveze po osnovu kreditnih kartica, kredita, finansijskog lizinga, dok dozvoljeni minus ili operativni lizing, na primer, ne ulaze u zaduženost.

To znači da, primera radi, osoba koja ima jedan keš kredit, može da računa na novi zajam samo ako postojeći uredno plaća i ukupan zbir rata po osnovu oba zajma, ne bi prelazio trećinu iznosa plate.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić podseća da Kreditni biro ne odlučuje kome će banke odobriti zajam, ali jeste najvažniji dokument, koji banci daje sliku o tome koliko je osoba trenutno zadužena, kao i da li je redovno otplaćivala prethodne kredite.

"Građani koji su kasnili u otplati obaveza duže od 60 dana, imaju registrovanu docnju u Kreditnom birou, i oni su manje poželjni klijenti banaka. Ipak, dobra okolnost je što biro 'pamti' docnju tri godine, a nakon toga je kreditna istorija ponovo čista", rekao je Dugalić Tanjugu i podvukao da na kraju banke same procenjuju svakog konkretnog klijenta koji je tražio kredit.

U Unikredit banci su rekli Tanjugu da klijent mora da ima minimum šest meseci radnog odnosa, a od toga najmanje tri meseca kod trenutnog poslodavca, da bi mogao da računa na kredit, dok je za penzionere neophodno da prime najmanje tri penzije.

Za dozvoljeni minus, kažu, potrebno je da osoba prima platu, odnosno penziju, preko te banke, a ako želi stambeni kredit, neophodno je da je zaposlen najmanje godinu dana, a od toga šest meseci kod trenutnog poslodavca.

Eurobanka sa svoje strane savetuje da je klijentima najoptimalnije da za manje troškove racionalno koriste dozvoljeni minus.

"To znači da ne ulaze u dozvoljeni minus do punog limita na početku meseca, jer se dozvoljeni minus kamati za iznos u korišćenju i za onoliko dana koliko se koristi. Što je manje dana u minusu, čak i sa većim iznosom, manji je pripis kamate na kraju meseca", rekli su Tanjugu u ovoj banci.

Eurobanka je, kako kažu, trenutno jedina na tržištu koja za dozvoljeni minus odobrava limite i do dve mesečne plate ili penzije na rok od godinu dana. Potrebna dokumentacija je, dodaju. lična karta, zahtev za dozvoljni minus i izveštaj Kreditnog biroa. Ako je reč o penzioneru, potrebno je da na uvid dostavi poslednjih šest čekova ili tri mesečne penzije.